Mali Aleksandri

Opis

Mali Aleksandar - Poreklom je iz velikog suptropskog područja Azije i Afrike. Postoje četiri priznate podvrste koje se razlikuju po veličini i intenzitetu crvene ogrlice kod mužjaka. 
Mali Aleksandar mužjak i ženka su travnato zelene boje sa vrlo dugim repom koji sa gornje strane ima plavkasti odsjaj. Donji deo kljuna je crn, a gornji je žarkocrven. Mužjaci u drugoj, a ponekad tek u trećoj godini života dobiju crveno-crnu ogrlicu na vratu. Ženkama je ogrlica samo naznačena sivkastim odsjajem perja. Mali aleksandar naseljava sve vrste prostranog zemljišta sa drvećem, savane sa trnovitim grmljem, suve šume i otvorene sekundarne šume; redovno se nalaze u kultivisanim oblastima, urbanim sredinama, parkovima i vrtovima; takođe se mogu videti na otvorenim javnim mestima u gradovima; traga za hranom na plantažama voća i kafe.

Uslovi i razmnožavanje u zatočeništvu

 Kao kućnog ljubimca treba ih smestiti u prostran pravougaoni kavez a rado prihvataju i stalak za papige. Potreban im je gotovo svakodnevan slobodan let u prostoriji gde borave. Nisu osetljivi na hladna podneblja, a prehrana voćem treba biti bogata i svakodnevna. Uz pravilan smeštaj, prehranu i čest slobodan let, mali Aleksandar papagaj može poživeti oko 20 godina. Vole se igrati i treba im omogučiti dovoljno materijala za grickanje.  Mogu naučiti i pričati, te reči izgovaraju jasno i čisto .Mali aleksandar je srednje bučni papagaj; treba mu redovno obezbediti sveže grane, jak i izdržljiv kad se aklimatizuje; brzo postaje poverljiv, uživa da se kupa ili prašnjavi.
Kao vrsta nisu preterano skloni bolestima, čak su i otporniji na neke biljke na koje druge ptice nisu. Važno je napomenuti takođe da su to vrlo psihički jake ptice, te se to manifestira u njihovoj samostalnosti. Potrebno im je svakodnevno davati svežu hranu i vodu, odnosno dobru mešavinu semenki i što raznovrsniji izbor voća i povrća. Aleksandri su nadaleko poznati po svom velikom apetitu, tako da s lakoćom i gotovo bez protesta prihvaćaju svo voće i povrće.

Treba izolovati par jer mogu biti agresivni pre i tokom parenja; parenje počinje u unutrašnjosti kaveza u decembru , a moguće je i izvan kaveza od februara, samo u aprilu je potrebno okačiti kutiju sa gnezdom napolju, tako da visi, da bi se izbeglo vezivanje jaja; prosečno leglo 3 do 5 jaja, vreme inkubacije 23 dana; period parenja 7 nedelja, mladi nezavisni posle 14 dana, a ako prvo leglo ne uspe, najčešće sledi drugo, mužjaci sazrevaju na 18 meseci, ali prvo parenje počinje sa 3 godine.